Jecin dnevnik

Vreme je za šlag i jagode!

Dragi moji fanovi,
Znam, nisam vam dugooo pisala, ali verujem da me razumete. Nakon istorijske pobede u Ljeidi gde smo u Fed kup takmičenju zabeležile ubedljiv trijumf nad Španijom i ostvarile prvi put u istoriji plasman u Svetku A grupu meni je krenuo jedan loš period u pogledu zdravstvenog stanja, a samim tim i rezultata. Razbolela sam se upravo za vreme Fed kupa u Ljeidi, odigrala oba meča pod visokom temperaturom, iscrpljena, ali borba za Srbiju uvek je jača od svega. Dala sam od sebe više nego što sam mogla u tom trenutku i na kraju smo došli do željenog cilja – do toga da ćemo 6. i 7. februara 2010. godine ponovo u Areni, ponovo pred domaćom publikom biti boj za Srbiju i trasirati put ka trofeju Fed kupa koji nam je sada nikad bliži.

Nakon Fed kupa usledili je serija turnira na šljaci – Štutgart, Rim i Madrid gde nisam odigrala ni blizu od onog što sam očekivala i želela, jer me je upravo ta prehlada i iscrpljenost nakon Ljeide držala dugo i nisam uspevala da vežem nekoliko mečeva a da me ne stigne umor i iscrpljenost. U Rimu je došlo i do povrede trbušnog mišića, što je veoma nezgodna povreda, jer zahteva mirovanje, a bila sam u jeku sezone na šljaci. Odmah sam krenula sa terapijom, ali to nije mnogo pomoglo. Nisam o tome pričala, sve do Rolan Garosa. Verovala sam da će proći, da će se sve stabilizovati i da ću konačno uPariz stići zdrava i spremna za nove pobede. Nažalost do toga nije došlo. U Parizu se povreda trbučnog mišića pogoršala i prilikom servisa sam imala velikih problema, osećala sam jaku bol. U prvih par mečeva trudila sam se da ne mislim na povredu i da maksimalnom koncentracijom dođem što pre do željenog rezultata, da se na terenu ne zadržavam puno. Tako je i bilo sve do osmine finala kada se u mene uvukla neka nervoza, nestalo je koncentracije i mog osmeha, misli su bile usmerene samo to da li ću se još više povrediti, sve se okrenulo u pogrešnom smeru, a tako se i završilo – preranim oproštajem od Pariza.

Nešto izuzetno lepo dogodilo mi se pred sam start Rolan Garosa. Bila sam specijalan gost na najglamuroznijem događaju ovogodišnjeg filmskog festivala u Kanu - aukcijskoj večeri "Cinema against AIDS". Imala sam čast da sa holivudskim zvezdama prikupi sredstva za borbu protiv AIDS-a, ja sam na aukciji ponudila meč samnom koji je za 45.000 evra odkupio jedan biznismen iz Monte Karla. Kada sam stala na "red carpet" našla sam se pod kišom bliceva i kamera, nisam tako nešto očekivala, jer su tim istim tepihom šetale svetske filmske zvezde, nisam očekivala da ću ja privući istu pažnju, ali bilo je upravo tako. Sa svih strana su me zvali "Jelenaaaa" i desilo mi se nešto što sam do sada gledala u specijalizovanim emisijama sa velikih filmskih festivala – dodele Oskara i slično. Nosila sam izuzetno skup nakit, poslednji hit Šoparda kao i ekskluzivnu haljinu kreatora Žorža Hobeike. Bila sam u društvu najvećih zvezda sveta filma, mode i biznisa među kojima je domaćica večeri bila Sharon Stone. Društvo za stolom mi je pravio holivudski glumac Josh Hartnett, na bini sam držala govor sa Donatelom Versaće...Jedno divno i novo iskustvo za mene. Jedino što mi se nije dopalo bila je frizura koju su mi napravili, pa sam celim putem gunđala da mi je na glavi gnezdo i da želim da pustim kosu, ali bila je toliko uvezana i lakom fiksirana da nisam uspela u tome...

Nakom poraza u Parizu usledio je povratak u Beograd, gde sam nedelju dana provela na terapijama kako bi uspela da saniram povredu i zdrava odem na turnire koji slede na travi. Nedelju dana kod kuće proteklo je brzo, uglavom u jurnjavi po ambasadama - zbog viza, a morala sam da vadim i novi pasoš. Ali nije sve tako crno, uvek ima i lepih trenutaka. Ovih nedelju dana u mom rodnom gradu mi je značilo puno, kompletna porodica je bila na okupu, videla sam se sa familijom i dragim prijateljima sa kojima se ne viđam tako često, jer profesionalne obaveze mi to ne dozvoljavaju. Uživala sam u domaćoj kuhinji, naročito jedući knedle sa šljivama koje obožavam. Išla sam i kod frizera, malo sam se osisala i promenila nijansu kose, ali nisam previše odstupila od moje prirodne boje kose.

Pišem vam pred sam polazak u Englesku. Uskoro krećem na aerodrom "Nikola Tesla" , a u Istburnu gde ću igrati prvi turnir naredne nedelje, stižem danas popodne. Nakon Istburna sledi Vimbldon i naravno jagode sa šlagom ))

Voli vas vasa Jeca
Cmok

05.08.2009.

Ćao svima Smile)


Trenutno se nalazim u Kaliforniji! Neću se takmičiti u Los Anđelesu ove godine zbog promene u kalendaru turnira, ali ovde treniram cele nedelje. Zaista uživam ovde i jedva čekam nastavak letnjih turnira. Malo po malo, nadam se da ću početi da izgledam kao igrač koji je završio sezonu 2008. na prvom mestu WTA liste.

Nakon Vimbldona uzela sam dve nedelje odmora od tenisa. Zaista sam želela da očistim misli i napunim baterije tako da budem bolja i svežija za nastavak druge polovine sezone. Želala sam da zaboravim šta se dešavalo u prvoj polovini takmičarske 2009. Zaista sam se osećala istrošeno. Nisam ni dodirnula reket te dve nedelje. Sigurno da je to bio pravi potez, jer se sad zaista osećam mnogo bolje. Kročivši na teren, prvi put posle odmora, odmah sam teniski rečeno „osetila teren“.
Osećala sam se lagano na nogama, kao leptir i bila sam srećna što mogu da stignem svaku loptu. To mi je i bio cilj, tome sam se i nadala, da će se volja i želja za borbu za svaku loptu vratiti. I osmeh se vratio! Sada sam na i van terena disciplinovanija, popravila sam i ishranu i želja mi je da nastavim u ovom pravcu.


Posle odmora, odputovala sam u Akademiju Nika Bolitijerija na Floridu gde sam desetak dana vredno radila i trenirala. Bilo je naporno, ali se isplatilo. Bili su mi potrebni svi uslovi za dobru pripremu za predstojeće turnire. Moj prvi turnir po povratku na teren bio je Stenford, na kome sam se takmičila prošle nedelje i osećala sam da sam imala dobru igru. Uživala sam u takmičenju i svim mečevima. Izgubila sam tesno - rezultatski i onim što je pruženo na terenu, od Bartoli u četvrtfinalu, ali definitvno sam imala šansu da iz tog meča izađem kao pobednik. Imala sam i dve meč lopte. U tim trenucima bilo je nekoliko loših sudijskih odluka na moju štetu i nekoliko mojih udaraca nakon kojih su loptice pogodile samu liniju, a sudija je tražio da se ponovi poen. Što je bilo - bilo je! Sada moram da nastavim da razmišljam pozitivno, da sve zaboravim i idem dalje. Prvi set protiv Bartoli je moj verovatno najbolje i najbrže odigran set u ovoj sezoni, što me dodatno ohrabruje. Puno sam napredovala i samo moram da nastavim da radim na popravci i usavršavanju ostalih elemenata u mojoj igri. Nema bolje prilike i vremena od ovog sada da se to uradi, uoči mojih omiljenih turnira. Obožavam da igram na letnjim turnirima na betonu. Odgovaraju mojoj igri i ličnosti.

Moj tata putuje samnom ove nedelje. Bio je uz mene tokom priprema na Floridi, na turniru u Stenfordu i pratiće me i na turniru u Sinsinatiju naredne nedelje. Zaista mi puno pomaže i mnogo mi znači što je tu, jer tata retko putuje na turnire. On je uvek kod kuće. Znam da mu nije lako da gleda moje mečeve Smile) Moja mama je sad kod kuće, oporavlja se od operacije i što je najvažnije oseća se mnogo, mnogo bolje. Veoma sam srećna što se mamino zdavlje svakim danom popravlja i nadam se da će mi se pridružiti u Njujorku i gledati me kako igram. Mora se oporaviti u potpunosti i biti sto posto zdrava, jer roditeljima je jako teško da gledaju mečeve njihove dece, to je veliki stres.

Jedna novina kod mene je što sam promenila način ishrane. Volim da pijem puno Koka-Kole, kao i da jedem puno slatkiša Smile) Čokolada je bila redovna u mojoj ishrani, nešto bez čega se moj svakodnevni meni nije mogao zamisliti. Srećom imam dobar metabolizam, tako da nisam morala puno da brinem o mojoj težini. Ipak kada je potrebno da imate puno energije i da jedete zdravu hranu, nije dobro svakodnevno konzumirati gazirana pića i čokoladu. Prestala sam da pijem Koka-Kolu, nisam popila ni jednu od Vimbldona. Umesto toga, sada pijem samo vodu ili limunadu. Prestala sam da jedem i slatkiše. Sada mi svi govore kako izgledam mršavije, pitala sam se zašto, a razlog je upravo taj što sam prekinula sa starim načinom ishrane. Svaki čovek voli nešto što nije dobro za njega, takav slučaj je i samnom. Ponekad jedem i hamburgere... Ovde u Kaliforniji volim takozvane „In & Out“ Burgere... Ali od kako sam primenila novi način ishrane i na Burgere sam stavila tačku. Sada vodim računa o svim detaljima, počevši od redovne i zdrave ishrane, spavanja, treniranja i znam koje su moje granice. Sve ove aktivnosti i novi režim kojeg se striktno pridržavam napraviće veliku razliku i boljitak u meni.



Toliko od mene za sada dragi moji fanovi. Hvala Vam za svu podršku koju mi neizmerno i uvek pružate! Nadam se i verujem da ste svi dobro! Pisaću Vam opet uskoro Smile))

Vaša JJ

25.08.2009.

Šta se radi?



Srećna sam što mogu da vam kažem da se „stara Jelena“ vratila! Sinsinati je bio sjajan. Igrala sam stvarno dobar tenis i pobedila neke veoma dobre igračice. Prošlo je dosta vremena od kada sam poslednji put to uradila. Vežbala sam zaista veoma naporno i ostala sam veoma pozitivna, znala sam da moje vreme dolazi. Moj meč protiv Elene Dementijeve u polufinalu je bio veoma težak i završila sam ga veoma kasno. Gubila sam sa 6:2 u taj brejku trećeg seta, ali sam na kraju pobedila što je bilo neverovatno za mene. Bila sam iscrpljena za finale sa Safinom, koje smo odigrale u užasno toplom danu. Ipak, ostala sam snažna i mirna, uspela sam da igram svoju igru, diktirala tempo i realizovala svoje šanse. Uradila sam sve kako je trebalo tog dana. Pobeda nad igračicom „broj 1“ na svetu u finalu je veoma važna za mene. Moj tata, trener i dečko su bili samnom sve vreme. Bila je to sjajna nedelja.

Iz Sinsinatija sam odputovala za Toronto gde sam takođe imala nekoliko dobrih pobeda. Slavila sam u teškom meču protiv Šnider, igrala jedan od mojih najboljih mečeva ove godine - sa Klajsters. Kim je igrala zaista jako jako dobro. Iako nije bila u takmičarskom pogonu neko vreme, te noći je igrala kao prvi reket sveta. Fizički mi je taj meč odneo mnogo energije. Završile smo naš susret u 1 ujutru, a ja sam otišla da spavam tek u 4 ujutru, zato što je naš hotel bio udaljen sat vremena od teniskog centra. Sledećeg dana moje telo je bilo totalno uništeno. Nisam više imala goriva u rezervoaru. Osećala sam se zaista umorno u četvrtfinalu sa Klejbanovom. Gubila sam u tej breku prvog seta, ali sam uspela da se vratim i da osvojim taj set. Zatim sam gubila i u drugom, gde sam takođe uspela da se vratim. Imala sam meč loptu u tej breku drugog seta, a Alisa je odservirala kratak servis, ja sam stajala suviše iza osnovne linije i nisam bila spremna za njega. Bio je to servis kao drop šot. Nisam iskoristila svoje šanse uopšte. Izgubila sam drugi set i u trećem nisam više imala snage. To je bio moj limit. Takođe, te noći je bilo par čudnih odluka od strane sudije. Servirala sam loptu koja je očigledno bila napolju i pošto niko nije reagovao morala sam da tražim čelendž koji je stvarno pokazao da je moj servis bio u autu. Nikada pre nisam videla ništa slično. Sudija nije ništa rekao na to, bila je to neverovatna situacija i mislim da svakako nije bilo prikladno profi meču na tom nivou. Potrošila sam mnogo energije, pokušala sam sve te noći, ali prosto nije bilo dovoljno.




Najvažnija stvar koja mi se desila u poslednjih nekoliko nedelja je da sam se vratila i da sam na terenu opet ona Jelena koja može sve. Opet igram vrhunski tenis. Krećem se odlično udaram loptu snažno i imam veliko samopouzdanje dok igram. Bili su mi potrebni ovi mečevi i ove pobede. Sada idem na US Open sa puno samopouzdanja i verujem u pobedu. Bila sam finalista prošle godine i obožavam da igram u Njujorku. Atmosfera, publika i naročito noćni mečevi su zaista uzbudljivi i neverovatni. Ni jedan drugi turnir nema tu čar. Neverovatno se osećam kada igram na Flešingu i nadam se da će to i ove godine biti moja pozornica.

Uzela sam dva slobodna dana od tenisa, potreban mi je odmor i da napunim baterije, ali već od danas krećem sa treninzima sve do početka gren slema. Trenutno se osećam i malo prehlađeno, imunitet mi je pao, zbog ne spavanja u poslednjih nekoliko nedelja. Nadam se da ću brzo ozdraviti.

Volim Njujork. Posle mog rodnog grada Beograda i pored Rima, to je moj omiljeni grad. Ogroman je i ima toliko toga da se u njemu vidi i doživi. Ima bezbroj radnji i restorana, prepun je ljudi sa svih strana meridijana. To je zaista grad koji nikada ne spava. Odgovara mojoj ličnosti: jer ja sam hiperaktivna! Volim da radim gomilu stvari odjednom. Možda trenutno ne, jer sam veoma umorna, ali za nekoliko dana vratiću se u normalu i moćiću ponovo da uživam i da se tamo zabavljam.

Poslednji put sam vam rekla da više neću jesti brzu hranu i piti koka-kolu. Ponosna sam da vam kažem da se držim tog obećanja. Naučila sam da čim se odrekneš takvog načina ishrane, vrlo brzo i prestane bilo kakva potreba za tim i sada se osećam mnogo bolje. Sada kada igram, osećam da imam više energije i da sam u boljoj kondiciji. Krećem se na terenu bolje nego ikada. Trčim kao gazela

Hvala svima na podršci, pisaću vam uskoro!

Voli vas vaša JJ